RADIO PROGRAMI:

Košava1
Košava2
KošavaROCK
KošavaLOVE1
KošavaLOVE2
KošavaLATINO
KošavaKONCERT1
KošavaKONCERT2
KošavaKIDS
KošavaKLASIK
KošavaRAP
KošavaJAZZ
KošavaINFO
KošavaFREEDOM
KošavaFOLK1
KošavaFOLK2
KošavaFOLK3
KošavaEVERGREEN
KošavaCLUBBING
KošavaCITY
KošavaCAFE
Radio Kosava Youtube kanal
Programska šema
Film DANA
Ovce i zvonce
Radio Slobodna Evropa
Marketing
Radio KOŠAVA FREEDOM
Emisije
Slučajni prolaznik
Pišite nam

Vesti dana radija Košava

Logovanje bez lozinki Logovanje bez lozinki

Microsoft je spremio podršku za logovanje bez lozinki, što će korisnicima u narednim nedeljama omogućiti da svojima nalozima pristupaju bez nizova slova, brojeva i drugih simbola.      Kompanija je ovaj način logovanja dozvolila ...

Satovi Seiko povodom proslave 140 godina u ograničenom izdanju Satovi Seiko povodom proslave 140 godina u ograničenom izdanju

Okrug Ginza u centru Tokija ima poseban značaj za Seiko. Tamo je osnivač kompanije, Kintaro Hattori, otvorio prodavnicu za prodaju i popravku satova 1881. godine, kada je imao samo 21 godinu.  U znak ...

Za ljubitelje analogne fotogtafije Za ljubitelje analogne fotogtafije

Polaroid odavno nije simbol za nostalgiju, budući da novi modeli i danas omogućavaju pravljenje fotografija koje su dugo bile odjek iz prošlosti. Klasične instant fotografije dobile su još jedno pojačanje, u obliku novog aparata ...

UNA – novi multimedijski projekat uskoro u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini UNA – novi multimedijski projekat uskoro u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini

Ove jeseni UNA donosi vrhunske televizijske formate i digitalne sadržaje za više od 10 miliona korisnika.UNA, novi multimedijski servis u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ove jeseni započinje emitovanje televizijskog programa i ...

Izdvajamo

Photoshop najavio ažurianje: Healing Brush, Sky Replacement… Photoshop najavio ažurianje: Healing Brush, Sky Replacement…

Adobe je najavio ono što opisuje kao „veliko“ ažuriranje funkcija za Photoshop na desktop i iPad-u dostupno danas.    Healing Brush i Magic Wand sada su dostupni na iPad-u, a Sky Replacement ima mogućnost ...

Vodovodne cevi – mreža optičkih kablova kroz potojeću infrastrukturu Vodovodne cevi – mreža optičkih kablova kroz potojeću infrastrukturu

Optika kroz vodovodne cevi - Waternet    Zamena i modernizacija infrastrukture predstavljaju ozbiljan, dugoročan i skup poduhvat, naročito u razvijenim zemljama koje obiluju sada zastarelom mrežom, koja je predstavljala poslednju reč tehnike kada su one ...

Prestaje izdavanje platnih kartica sa magnetnom trakoam Prestaje izdavanje platnih kartica sa magnetnom trakoam

Mastercard je najavio da će na mnogim tržištima od 2024. godine prestati da izdaje platne kartice sa magnetnom trakom, s obzirom da se sve više koriste kartice sa čipom i kartice za bezkontaktno ...

Nema više rominga na Zapadnom Balkanu Nema više rominga na Zapadnom Balkanu

Od četvrtka 1. jula 2021. godine ukida se roming između zemalja Zapadnog Balkana i maksimalna cena biće primjenjivana u skladu sa pravilom "kao u domaćem saobraćaju", saopštili su iz Veća za regionalnu saradnju ...

Najčitanije

Overture - supersonični avioni bi mogli da lete duplo brže od postojećih Overture - supersonični avioni bi mogli da lete duplo brže od postojećih

United Airlines je odlučila da kupi 15 supersoničnih aviona od kompanije Boom Supersonic, s mogućnošću povećanja narudžbe na ukupno 50 aviona. Ova odluka ipak nije konačna, jer prvenstveno zavisi od sigurnosnih testiranja koja treba ...

Ko će pokoriti Roze jezero nadomak Dakara  Ko će pokoriti Roze jezero nadomak Dakara

Svako ko je imao priliku da odgleda prvu trku u okviru šampionata Extreme E, jedva će čekati vikend pred nama kada se održava drugi po redu X Prix! Na novoj lokaciji i u ...

Robotizovani čistač ulica održava gradsku higijenu Robotizovani čistač ulica održava gradsku higijenu

Grad Helsinki je počeo sa isprobavanjem tihih, autonomnih robota, koji ne zagađuju okolinu, a koji održavaju ulice čistim, bez uznemiravanja stanovnika. Vozilo nazvano Trombia Free je započelo svoju test vožnju čišćenja ulica Helsinkija. Trombia će ...

USB-C kablovi koji podržavaju 240 W USB-C kablovi koji podržavaju 240 W

Tokom ove godine očekuju se novi USB-C kablovi i uređaji koji će podržavati novu USB specifikaciju. Prema njoj, USB-C će biti sposoban da podrži 240 W, što je više nego duplo veća vrednost ...

Video dana radija Košava

Četvrtak - programska šema

KRATKE VESTI u 45 sekundi KRATKE VESTI u 45 sekundi

06:30

Informativne kratke (hedline) vesti sažete u 45 sekundi.Svakodnevno se uživo emituju od (06:30h) do (21.30h) u tridesetom minutu svakog sata. ...više o emisiji

OVCE I ZVONCE (07:40h; 16:20h; 18:20h; 20:40h; 22:20h) radnim danima OVCE I ZVONCE (07:40h; 16:20h; 18:20h; 20:40h; 22:20h) radnim danima

07:10

Emisija kratke forme "Ovce i zvonce" radija Košava, sa najznačajnijim političkim i javnim ličnostima."Ovce i zvonce" temelji se na izgovorenim činjenicama u toku svake nedelje, ...više o emisiji

SLUČAJNI PROLAZNIK (08:40h; 15:20h; 19:20h) radnim danima SLUČAJNI PROLAZNIK (08:40h; 15:20h; 19:20h) radnim danima

08:40

"Slučajni prolaznik" emisija kratke forme pružiće Vam par minuta kvalitetnih informacija iz svakodnevnog života.Radnim danima pratimo aktuelne teme, sa najatraktivnijim sagovornicima u tom trenutku. ...više o emisiji

Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h) Slobodna Evropa (09:30h; 14:00h)

09:30

Misija Radija "Slobodna Evropa" - Radio "Liberty" je da širenjem informacija i ideja promoviše demokratske vrednosti i institucije.Od centralne Evrope do Pacifika, od Baltičkog do ...više o emisiji

Muzika Non stop Muzika Non stop

16:00

☆☆☆ Jedan radio, SVE od MUZIKE ☆☆☆☆☆☆ U svakom delu SRBIJE ☆☆☆ ...više o emisiji

Radio Slobodna Evropa

Demonstranti u Srbiji sumnjaju da su snimani Huawei opremom

08.12.2021 06:14

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović najavio je da će ispitati navode organizatora protesta u Srbiji, koji tvrde da policija koristi Huawei tehnologiju za prepoznavanje demonstranata. „Obratićemo se MUP-u, koji je označen, za dostavu obaveštenja, da li su se njihovi pripadnici koristili specijalnim telefonima koji imaju mogućnost prepoznavanja lica“, rekao je Marinović za Radio Slobodna Evropa (RSE). Ako kažu da jesu, dodao je, onda se otvara postupak nadzora. Nekim od učesnika protesta organizovanih tokom protekla dva vikenda širom Srbije stigle su prekršajne prijave koje podrazumevaju i novčanu kaznu od oko 42 evra. Organizatori demonstracija, međutim, upozoravaju da iza tih kazni stoji upotreba Huawei tehnologije koju je, kako tvrde, koristila policija. Kako je na društvenim mrežama objavila jedna od organizacija iza protesta, „Eko straža“, policija koja je prisustvovala protestima snimala je učesnike Huawei telefonima koji imaju tehnologiju prepoznavanja lica (face recognition). Organizacija tvrdi i da su demonstranti potom identifikovani ukrštanjem informacija u bazi podataka sa biometrijskim podacima MUP-a.   "Kruna autokratskog režima je sistem koji može da snima i prepoznaje građane koji protestuju i pravi poseban registar", naveli su na društvenoj mreži Facebook iz „Eko straže“ uz fotografije telefona sa Huawei tehnologijom za koje tvrde da ih je policija koristila. U Srbiji su 4. decembra i 27. novembra održane protestne blokade puteva zbog izmena zakona za koje demonstranti tvrde da idu na ruku privatnim kompanijama, jer omogućavaju brže oduzimanje privatne imovine zarad projekata koje država proglasi javnim interesom. Vlasti su ove navode negirale, međutim organizatori su pozvali na nove proteste. Vlada povukla Zakon o eksproprijaciji, jedan od razloga protesta u Srbiji Zbog bojazni da policija koristi Huawei kamere za prepoznavanje lica, građane su pozvali da ubuduće nose maske. Aktivistkinja „Eko straže“, Jelena Janković Simišić, za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da se toj organizaciji javilo više učesnika protesta koji nisu legitimisani, ali su dobili prekršajne naloge. „Tako smo povezali da to što oni nisu legitimisani ima možda veze sa ovim snimcima, jer ne znam kako su im drugačije stizale te kazne, nego da su ili slikani ili snimljeni sa tim telefonima“, dodaje. Simišić kaže da je, prema njenim informacijama, takav način identifikacije učesnika protesta, u Srbiji zabranjen. „To je kod nas, kako sam shvatila, zabranjeno. To je poenta svega, što to u stvari ne sme da se radi. Mnogi advokati su se javili i rekli da je to protivzakonito i da to može na sudu da se obori i pozvali građane da ne plaćaju kazne“, objasnila je. Kineska kompanija Huwei je u odgovoru na upit RSE negirala navode da je Srbiji prodala tehnologiju koja u sebi ima mogućnost prepoznavanja lica. “Kompanija Huawei kao i njeni zaposleni poštuju međunarodne i lokalne zakone, kao i etiku zemalja u kojima posluju", navode u kompaniji Huawei. RSE je pitanja o navodima organizatora protesta uputio i Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, ali do objave ovog teksta odgovori nisu stigli. Infografika: Poverenik: Obratićemo se MUP-u Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović objasnio je za RSE da u ovom slučaju nema dovoljno elemenata da bi se pokrenuo nadzor jer se ne zna prema kome bi ga ta institucija pokrenula. „Ne vidi se (na snimku) da su to pripadnici MUP-a ili neke službe. Ali, možemo da sprovedemo radnje prikupljanja informacija i obaveštenje, u svrhu potencijalnog vršenja nadzora“, objašnjava Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka. Prema saznanjima te institucije, kako objašnjava Marinović, Srbija nema takvu opremu - ni mobilnu niti stacionarnu - za snimanje javnih prostora sa tehnologijom za prepoznavanje lica i obradu biometrijskih podataka. „Ovo je sada hipotetički. Ukoliko se takva oprema koristi, od strane bilo koga, u Republici Srbiji, na bilo koji način, za takvu obradu u ovom trenutku ne bi postojao zakonski okvir po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti“. Povernik Marinović kaže da je se prekršajni nalozi izdaju i ukoliko je osoba od ranije poznata policiji, pa policija već ima podatke. On je potvrdio i da je pored upita RSE dobio i pritužbu građana, po osnovu koje će utvrditi činjenice: „Mi ćemo utvrditi da li se koriste ti telefoni kod nas, ko god da ih koristi“. Učesnica protesta: Žaliću se na kaznu Jasmina Pavlović iz Kovina, kaže za RSE da je dobila prekršajni nalog zbog učešća na protestima u tom mestu u Vojvodini 4. decembra. „U prekršajnom nalogu stoji da sam bila sam pešak na raskrsnici koji nije hteo da se skloni, i da se kažnjavam sa 5.000 dinara (oko 42 evra) jer sam blokirala saobraćaj“, kaže Pavlović za RSE. Ona objašnjava da je niko od policajaca na protestu nije legitimisao. „Ali je bilo policajaca koji su nas snimali, što telefonom što kamerama“, objašnjava Pavlović. Ona kaže da će se žaliti na ovu kaznu. Advokat: Slučajevi i u Valjevu Advokat Luka Đorđević, iz Valjeva na zapadu Srbije, kaže da je prema njegovim informacijama, više građana dobilo prijave zbog učešća u protestima, iako nisu legitimisani na samom protestu. „Mi imamo za sada jednog klijenta, ali prema njegovim saznanjima postoji puno građana koji su na prvoj blokadi u Valjevu bili prisutni i koji su dobili prekršajne naloge za prekršaje iz zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji regulišu nedozvoljeno kretanje pešaka“, objašnjava za RSE advokat Đorđević. Kako kaže, prema prekršajnim nalozima koje je video, policija se poziva na video zapis kao dokaz. „Evo ja pred sobom držim taj prekršajni nalog. U predloženim dokazima napisan je uvid u nekakav video zapis. Tu se vraćamo na ključno pitanje koji je to zapis, da li su na osnovu tog video zapisa identifikovana lica i da li je korišćen nekakav sistem za prepoznavanje lica, pa su onda ljudi koji nisu legitimisani dobili prekršajne naloge“, rekao je. Đorđević ocenjuje i da je osnovno pitanje kako su građani dobili prekršajne naloge, a da pritom, nisu legitimisani. „Na društvenim mrežama pojavljuju se snimci nekih, verovatno policijskih službenika, sa nekakvim uređajima za snimanje, a onda se u prekršajnim nalozima i zapisnicima pojavljuju kao dokazi video zapisi. Ja ne mogu da donesem zaključak, ali jeste indikativno, podiže zabrinutost“, objašnjava Đorđević za RSE. MUP i veštačka inteligencija Kako je za RSE objasnio Zaštitnik građana Srbije, policija ima pravo da snima javne skupove, u skladu sa propisima. Kad postoji opasnost da prilikom javnog okupljanja dođe do ugrožavanja života i zdravlja ljudi ili imovine, dodaje se, policijski službenik ovlašćen je da vrši snimanje ili fotografisanje javnog skupa. Pažnju javnosti, međutim, izazvao je Nacrt novog zakona o unutrašnjim poslovima, koji je javnosti predstavljen u septembru 2021, a kojim se policiji u Srbiji šire ovlašćenja. Među predloženim izmenama je i korišćenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica. Zakon je, nakon negativnih kritika stručnog dela javnosti, povučen. Srbija, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova, potpisalo je sa kompanijom Huawei Sporazum o strateškom partnerstvu za uvođenje sistema kamera u okviru projekta “Bezbedan grad“ 3. februara 2017. godine. Tada je u ime MUP-a sporazum potpisao Nebojša Stefanović koji je rekao da će saradnja MUP-a i kompanije Huawei doprineti modernizaciji i efikasnijem radu srpske policije. Kamere su instalirane na više stotina mesta u glavnom gradu Srbije, a projekat "Bezbedan grad", u okviru kojeg su kupljene od kompanije Huawei, predviđa više od 1.000 kamera na 800 lokacija u Beogradu. Zapravo – taj sistem – „Bezbedni grad“ omogućava – po Huawei specifikaciji – prepoznavanje lica građana, i ukrštanje sa fotografijama koje su u posedu MUP-a, i na taj način identifikaciju građana. Iz MUP-a su septembru, na upit RSE, rekli da taj sistem još uvek nije u funkciji i da će javnost o tome biti blagovremeno obaveštena.   ... ceo tekst

Šta je sporno u zakonima zbog kojih se protestuje u Srbiji?

08.12.2021 02:24

Ko normalan može da dozvoli da mu strane kompanije otkupljuju zemlju, komentariše Beograđanin Saša, jedan od hiljada ljudi koji su u Srbiji protestovali zbog izmene legislativa. Demonstranti koji su u Beogradu i desetinama gradova Srbije dva vikenda zaredom blokirali glavne puteve tvrde da izmene Zakona o referendumu i Zakona o eksproprijaciji idu na ruku privatnim kompanijama. Traže zbog toga njihovo povlačenje. "Ako menjate zakon na način da se ne štiti privatna imovina, onda je to problem za građane, nemate pravnu sigurnost", kaže Beograđanka Zorica, koja je kao i Saša bila među demonstrantima 25. novembra u Beogradu. Predstavnici vlasti, u odgovorima, negiraju da ovi zakoni „idu na ruku“ privatnim investitorima.  U međuvremenu, pod pritiskom dela javnosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić priznao je nedostatke jednog od zakona, ali su organizatori protesta poručili da protesti neće stati dok ne budu ispunjeni zahtevi: povlačenje Zakona o referendumu i izmena Zakona o eksproprijaciji. Za koje projekte država može da „oduzme imovinu“? Izmene Zakona o eksproprijaciji privukle su veliku pažnju dela javnosti koji tvrde da bi te izmene omogućile privatnim kompanijama da uz naknadu brže zauzmu zemljište u privatnom vlasništvu, ako se izvođenje određenog projekta na tom mestu proglasi javnim interesom. Pod pritiskom javnosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 8. decembra da je potpisao odluku o vraćanju u Skupštinu izmena Zakona o eksproprijaciji i priznao njegove nedostatke.  On je na konferenciji za novinare rekao da je njegov predlog Vladi Srbije da ne donosi nikakav novi zakon o eksproprijaciji nego da napravi najširu javnu raspravu, koja je do sada izostala.  Inače, Zakon o eksproprijaciji u Srbiji postoji od 1995. godine i više puta je menjan. Ovim zakonom je predviđeno da se imovina može eksproprisati (zauzeti) „samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona“ i „uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne“. To u praksi znači da je država tokom planiranja gradnje, na primer, nekog autoputa u skladu sa zakonom oduzimala građanima zemljište i kuće koji su se nalazili na ruti tog autoputa, a u zamenu za to im plaćala tu imovinu po tržišnoj vrednosti. Ono što je ključna novina koje predviđaju izmene zakona koje je u septembru predložilo Ministarstvo finansija je proširenje onoga što može predstavljati javni interes za eksproprijaciju. Prema sadašnjem zakonu, Vlada Srbije može utvrditi javni interes za izgradnju objekata u više oblasti, kao što su obrazovanje, zdravstvo, kultura i slično. Ono što je novo, a što predviđaju izmene, je da Vlada može utvrditi javni interes za eksproprijaciju zbog projekata od značaja za Srbiju, a za koji je prethodno zaključen međunarodni ugovor u kojem je jedan od potpisnika Srbija. Na ovaj način zakonom se omogućava da se zemljište može eksproprisati i za potrebe raznih projekata koji realizuje privatna kompanija ukoliko je Srbija za taj projekat zaključila međunarodni ugovor. Upravo je ovo i glavna zamerka demonstranata, koji tvrde da se izmene Zakona o eksproprijaciji donose zbog privatne kompanije “Rio Tinto”, zainteresovane za eksploataciju litijuma na zapadu Srbije. Međutim, toj kompaniji je eksproprijacija omogućena drugim zakonom, nezavisno od izmena zakona. Naime, prema važećem Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, može se vršiti eksproprijacija nepokretnosti i za potrebe privatne kompanije koja radi istraživanja ili vrši eksploataciju mineralnih sirovina koje su od značaja za državu. Takve rude su, između ostalog, i rude bora i litijuma. Takođe, i sadašnja verzija Zakona o eksproprijaciji i pre izmena predviđa i mogućnost eksproprijacije ako je ona neophodna „za eksploataciju mineralnih sirovina“. To znači da bi za potrebe projekta kompanije “Rio Tinto” mogla da se vrši eksproprijacija zemljišta u skladu sa sadašnjim propisima i bez izmena Zakona o eksproprijaciji. Kompanija “Rio Tinto” je trenutno u fazi istraživanja i pribavljanja neophodnih dozvola negirajući pritom da će ugroziti građane. Srbija nema zaključen međunarodni ugovor za rudnik kompanije „Rio Tinto”, a premijerka Srbije Ana Brnabić je u svojoj izjavi u novembru izjavila da ta kompanija već ima u vlasništvu svo zemljište koje joj je bilo neophodno i da ne postoji nijedna parcela koju je potrebno oduzeti od građana. Eksproprijacija po hitnoj proceduri „Svi postupci koji se vode u skladu sa ovim zakonom su hitni“, glasi jedna od dopuna Zakona o eksproprijaciji koja je takođe izazvala sumnju dela javnosti da se izmenama zakona građanima u kratkom roku zauzima imovina. Prema sadašnjem zakonu, Vlada Srbije dužna je da po predlogu za utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju odluči u roku od 90 dana. Izmene zakona skratile bi taj rok na 15 dana. Izmene takođe predviđaju i da građani, za čiju imovinu postoji predlog za eksproprijaciju, o tome mogu da se izjasne u roku od pet dana, dok sadašnji zakon ne predviđa nikakav rok. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 24. novembra na konferenciji za novinare da su ove izmene zakona neophodne. „Gradimo jedan tunel i mi izgubimo 160 dana u čekanju za miniranje tunela jer želimo da izbegnemo svaku mogućnost povrede nečijeg prostora, imovine, da ne kažem, fizičkog integriteta ljudi zbog toga što neko traži i govori da nije fer cena koja je ponuđena“, naveo je Vučić i dodao da građani za zemljište nekad traže i do pet puta veću cenu od tržišne i da zbog toga radovi stoje. Ipak, predsednik Srbije je 7. decembra potvrdio manjkavosti izmena Zakona o eksproprijaciji i najavio da će, pre nego što potpiše, dokument pretrpeti nove izmene. Koliko građana mora da izađe na referendum? Drugi zakon koji je „podigao prašinu“ i bio predmet nezadovoljstva na protestima je Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi koji je u Skupštini usvojen 25. novembra. Za razliku od onog o eksproprijaciji, predsednik Srbije je ovaj zakon potpisao, što znači da je on stupio na snagu. Međutim, tokom svog obraćanja 8. decembra, Aleksandar Vučić je priznao manjkavosti i ovog zakona. On je najavio izmene i ovog zakona.  Kako je objasnio, prihvatio je predlog da se ukinu takse na potpise prikupljene u narodnoj inicijativi, kao i predlog da se referendum po istom pitanju ne može ponoviti u roku od najmanje četiri godine. Jedna od bitnih izmena ovog, usvojenog, zakona je deo koji se odnosi na to koliko je potrebno birača da izađe na referendum, odnosno neposredno glasanje građana o određenim pitanjima, da bi referendum uspeo i da bi odluka doneta na referendumu važila. Nov zakon definiše da je odluka na referendumu doneta ako je za nju glasala većina građana koji su glasali. Starim zakonom bilo je propisano da je referendum uspeo samo ako je na njemu glasala većina građana koji imaju biračko pravo. U praksi, sada nije potrebno da izađe najmanje 51 odsto građana koji imaju biračko pravo da bi referendum uspeo, već odluku donose građani koji su izašli na referendum. Ovo ukidanje takozvanog kvoruma na referendumu Venecijanska komisija, pravno savetodavno telo Saveta Evrope koje se sastoji od nezavisnih stručnjaka u oblasti ustavnog prava, je ocenila kao pozitivan pomak u mišljenju objavljenom 24. septembra. Inače, referendum može biti republički, pokrajinski ili lokalni, odnosno može se organizovati na celoj teritoriji Srbije ili samo jednom delu teritorije. Prvi sledeći referendum najavljen je za 16. januar, kada će se građani izjašnjavati o promeni Ustava u delu o pravosuđu. Na ove promene Srbija se obavezala prilikom evropskih integracija, a izmene će, kako zvaničnici najavljuju, ojačati nezavisnost pravosuđa. U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je još jedan referendum, lokalni ili okružni, na kojem će se građani izjašnjavati da li žele da se u zapadnoj Srbiji otvori rudnik za eksploataciju litijuma, koji planira da izgradi kompanija „Rio Tinto“. Novi Zakon o referendumu primenjivaće se i na taj referendum. Organizacija i ponavljanje referenduma Prigovor organizatora protesta na novi Zakon o referendumu tiče se i sastava glasačkih odbora kada se referendum raspisuje na osnovu inicijative građana. Referendum, sem države, mogu inicirati i građani, za šta je potrebno najmanje 100.000 potpisa ljudi sa pravom glasanja. Naime, članovi glasačkih odbora koji rukovode procesom glasanja na referendumu, obezbeđuju pravilnost i tajnost glasanja, imenuju se, kako se navodi u novom zakonu, na predlog poslaničkih odnosno odborničkih grupa koje su na dan raspisivanja referenduma zastupljene u skupštini. Na ovaj način, članovi glasačkih odbora se biraju na predlog i iz redova političkih partija i oni su imenovani da kontrolišu glasanje na svim referendumima, pa i na onim koji se održavaju na inicijativu građana. Demonstranti tvrde da će, zbog toga, uticaj političara na referendum biti ojačan. U starom zakonu bilo je navedeno samo da su organi za sprovođenje referenduma komisija i glasački odbor. Komisiju, kako je bilo navedeno, obrazuje organ koji je raspisao referendum, a komisija obrazuje glasačke odbore. Drugi prigovor koji se mogao čuti na protestima tiče se ponavljanja referenduma. Nov zakon predviđa da, ako su građani glasali protiv neke odluke, o tome se ne može odlučivati na novom referendum u roku kraćem od godinu dana od dana održavanja prethodnog referenduma. To znači da se referendum, ukoliko su se građani izjasnili protiv određene odluke, može ponoviti posle godinu dana. Ipak, stari zakon je predviđao još kraći rok za ponavljanje referenduma, pa je referendum mogao biti ponovljen za šest meseci ako građani referendumom nisu potvrdili neku odluku. Narodna inicijativa uz plaćanje overe potpisa Novina Zakona o referendumu koja je takođe izazvala velike polemike je uvođenje overe potpisa za narodnu inicijativu, odnosno za referendum koji iniciraju građani. Novi zakon predviđa da naknada za overu potpisa iznosi 40 dinara (0,3 evra) po potpisu, a overa potpisa se vrši kod javnog beležnika, u gradskoj upravi ili sudu. Potpisi se mogu dati i elektronskim putem i za njih nije potrebna overa. Stari Zakon o referendumu iz 1998. nije predviđao overu potpisa, pa ni spomenuto plaćanje. Zamerka koja se mogla čuti od organizatora protesta je da se na ovaj način uvodi taksa na narodnu inicijativu, odnosno da građani moraju da plate da bi predlagali izmene propisa. Venecijanska komisija dala je, između ostalog, mišljenje da za autentifikaciju (overu) potpisa ne treba tražiti nikakvu naknadu ili bi ta naknada trebalo da bude vrlo mala. Vlada Srbije saopštila je 8. decembra da je predložila Narodnoj skupštini izmene i dopune Zakona o referendumu koje se odnose na overu potpisa, ponavljanje referenduma i predstavnike koji sprovode referendum. ... ceo tekst

Srbija obnavlja nabavku naoružanja iz Rusije

07.12.2021 05:04

Dve godine nakon što je najavljeno da Srbija obustavlja nabavke vojnog naoružanja, zvaničnici dogovaraju nove isporuke iz Rusije. Ti dogovori dolaze u trenutku kada su sve oči uprte u zvaničnu Moskvu i tenzije na granici sa Ukrajinom, ali i nakon više upozorenja Zapada zbog vojne saradnje Srbije sa Rusijom. “Nabavke u oblasti odbrane su nacionalna odluka”, ovako za Radio Slobodna Evropa (RSE) u NATO-u komentarišu najave Srbije o novim nabavkama ruskog naoružanja. NATO, u odgovoru za RSE, međutim, poziva na smanjivanje tenzija. “Istovremeno, važno je da svi akteri doprinose smanjenju tenzija u regionu, kao i da neguju mir i stabilnost”, navodi NATO u pisanom odgovoru. Ističu da su Srbija i Severno-atlantski savez bliski partneri, kao i da su ove godine obeležili 15 godina otkako je Srbija postala članica NATO Partnerstva za mir. Srbija je, kako su više puta naglašavali zvaničnici, vojno neutralna zemlja, koja ne pretenduje da postane član NATO. Međutim, pored vojne saradnje sa Rusijom, Srbija sarađuje i sa NATO kroz članstvo u programu Partnerstvo za mir. Pored Kornet-a i Pancir Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom 25. novembra da će iz Rusije uskoro stići nova vojna oprema. “To su Korneti, dakle lansirne rampe za Kornete i rakete Korneti za protivoklopna dejstva. Izuzetno važni na našem terenu”, rekao je predsednik Srbije. Više detalja o novim nabavkama sedam dana nakon Vučićevog sastanka sa Putinom dao je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, 3. decembra posle sastanka sa ministrom odbrane Rusije Sergejem Šojguom. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je dogovorena kupovina novih sistema protivvazdužne odbrane (PVO) “Pancir S1” i protivoklopnih raketa “Kornet”. Te informacije, međutim, nisu objavljene u saopštenju koje je povodom sastanka Vulin-Šojgu objavilo na sajtu Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Istog dana, Ambasada Ukrajine u Beogradu poslala je medijima saopštenje u kojem su upozorili na povećanje vojnog prisustva Rusije na njihovoj granici. Iako se u saopštenju ne pominju nove nabavke ruskog naoružanja koje su najavili srpski zvaničnici, Ambasada je uputila poruku građanima Srbije: “Ne slušajte šta Kremlj govori, gledajte šta Kremlj radi”. U saopštenju takođe podsećaju na rusku aneksiju ruskog poluostrva Krim 2014. zbog čega je Rusija pod sankcijama Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Šormaz: Nije nam potrebna saradnja sa Rusijom u odbrani Dragan Šormaz, poslanik iz redova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), na čijem je čelu Aleksandar Vučić, za RSE ocenjuje da Srbija ne treba da sarađuje sa Rusijom u sferi odbrane i bezbednosti, imajući u vidu njeno strateško opredeljenje za ulazak u EU. „Moramo da pripremimo zemlju za to članstvo. Zato nam nije potrebna partnerska saradnja sa Rusijom“, kaže Šormaz, koji je ujedno i šef delegacije Skupštine Srbije pri Parlamentarnoj skupštini NATO. On navodi da je nabavka naoružanja iz vojne opreme (NVO) iz Rusije i Kine po vrednosti višestruko manja u odnosu na nabavke iz zemalja članica NATO-a. „To je sitnica, to nije ni neka posebno velika nabavka i ako ćemo da pogledamo sve što se dešavalo u poslednjih 20 godina, pa i poslednjih godinu ili dve u nabavkama, mi mnogo više nabavljamo NVO i sve što je potrebno Vojsci Srbije od Amerike i država članica NATO-a, nego što nabavljamo od Rusije i Kine“, kaže Šormaz. On priznaje da je sa takvim stavovima u manjini u SNS-u. Na pitanje ima li razumevanja u stranci, iz koje dolaze ministri i funkcioneri koji zagovaraju okret u spoljnoj politici Srbije ka Rusiji, Šormaz odgovara: „Čim me niko ne kritikuje, znači da imam i neku vrstu saglasnosti, ako ne podrške.“ Rekordna izdvajanja za odbranu Najava kupovine dodatnog naoružanja iz Rusije dolazi dve godine nakon što je sam Vučić rekao da Srbija staje sa kupovinom vojnog naoružanja. “Ići ćemo na dodatne reforme naše armije. Da je pravimo još mobilnijom i bržom”, izjavio je Vučić 3. decembra 2019. uoči puta u Rusiju, gde se sastao sa Putinom. Izdvajanja Srbije za kupovinu novog naoružanja su se u međuvremenu uvećala, pa je tako prema podacima Balkanske bezbednosne mreže, specijalizovanog portala za odbranu i bezbednost, u ovoj godini “odbrambeni budžet prešao, po prvi put, granicu od jedne milijarde evra”. U prethodne tri godine Vojska Srbije kupila je iz Rusije pet helikoptera Mi-17V-5, četiri borbena helikoptera Mi-35M i raketni sistem PVO “Pancir S1”. Za to vreme iz Evrope je od „Erbasa“ nabavljeno pet helikoptera H-145M. Tokom jula 2020. Srbija je, između ostalog, od Kine kupila šest novih bespilotnih letilica CH-92A, a zatim i raketni odbrambeni sistem FK-3. Šta Srbija kupuje? Ruski artiljerijsko-raketni PVO sistem "Pancir S1" namenjen je za odbranu objekata od izviđanja i dejstava iz vazdušnog prostora, kao i za zaštitu PVO jedinica i drugih sredstava ratne tehnike. Srbija je 2019. od Rusije kupila jednu bateriju, koja se sastoji od šest sistema. Skorije je korišćen u ratu u Siriji. “Pancir” je u Srbiju dopremljen naredne godine, u delovima u četiri isporuke, da bi u martu bio kompletiran. Prvi put na teritoriju Srbije "Pancir S1" je stupio u oktobru 2019. kada je uz ruski raketni sistem S-400 bio predstavljen tokom zajedničke rusko-srpske vojne vežbe "Slovensko bratstvo". Na nabavku ruskog PVO raketnog sistema reagovali su i Brisel i Vašington. U izjavi za Glas Amerike od 25. februara 2020. portparol visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost EU Peter Stano izjavio je da je potrebno da Srbija usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom evropskog bloka. Stejt Department je istog dana u pisanom odgovoru za Glas Amerike pozvao sve saveznike i partnere „da odustanu od transakcija sa Rusijom koje bi mogle da dovedu do uvođenja sankcija pod Zakonom o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije (CAATSA)". Koliko je Srbiju koštao “Pancir“ informacija je koju vlasti drže u tajnosti, kao i za većinu naoružanja koje Srbija nabavlja iz Rusije. Takođe nije poznato ni po kojoj ceni će Srbija od Rusije nabaviti rakete Kornet. Da li je vojska prioritet? Urednik Balkanske bezbednosne mreže Aleksandar Radić u razgovoru za RSE kaže da je pri nabavci naoružanja nemoguće izbeći politički kontekst. “Sumnjam da kod nas postoji takva atmosfera da je vojska prioritet svih prioriteta i da je zaista vojska i njena potreba jedini motiv, jer do sada nabavke NVO (naoružanja i vojne opreme) su bile primarno politički motivisane”, kaže Radić. Prema njegovim rečima, vrednosti nabavke NVO od zapadnih partnera premašuju one sa Rusijom i Srbija u tom smislu pokušava da napravi balans. U tom smislu, veruje da u Srbiji postoji politička procena da je moguće nastaviti nabavke sa Zapada i istovremeno obnoviti poslove sa Rusijom. Upravo zbog saradnje sa Rusijom Srbija je na meti kritika sa zapada zbog toga što kao zemlja kandidat za članstvo u Evropsku uniju još uvek nije uskladila svoju spoljnu politiku sa evropskom. Srbija odbija da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Rusiji zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine. Za Dragomira Anđelkovića, političkog analitičara iz Beograda, obnova nabavke naoružanja iz Rusije je logična, jer kako kaže “Srbija dominanto ima rusko oružje, odnosno nekadašnje sovjetsko oružje”. Ali, ističe i geopolitički motiv. “Srbija, po mom mišljenju treba da kupuje vojnu opremu iz zemalja koje su naši saveznici u odbrani teritorijalnog integriteta, iz država koje nisu priznale Kosovo i podržavaju nas po pitanju odbrane Kosova”, navodi Anđelković u razgovoru za RSE. Pitanje Kosova Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine. Rusija i Kina, koje su stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu. Na pitanje da se osvrne na to da Srbija teži članstvu u EU, dok uporedo sa tim unapređuje saradnju sa Rusijom u oblasti odbrane i nastavlja sa kupovinom ruskog naoružanja i vojne opreme, Anđelković kaže da Srbija po njegovom mišljenju nema razloga da se opterećuje odnosima EU i Rusije. “Cinično bi bilo da neko ko je priznao Kosovo od nas očekuje da se distanciramo od Rusije koja nam pomaže po pitanju Kosova”. Sa druge strane, Rusija je trenutno pod budnim okom Vašingtona i NATO-a i usled tenzija na relaciji Moskva-Kijev. I dok Zapad optužuje Rusiju da priprema novu invaziju na Ukrajinu, Moskva to negira. Međutim, američki obavještajni zvaničnici i visoke ličnosti ukrajinske vojske sugerišu da je oko 92.000 ruskih vojnika smešteno na severu i istoku Ukrajine i na Krimu, poluostrvu koje leži južno od kopnene granice Ukrajine, a koje je Rusija 2014. anektirala, zbog čega je pod sankcijama EU i SAD. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg 1. decembra u intervjuu na konferenciji Reuters Next upozorio je Rusiju da ne koristi silu protiv Ukrajine i rekao da Moskva zna da će platiti visoku cenu kroz sankcije i druge korake Zapada u slučaju bilo kakve agresije. ... ceo tekst

Ekološke borbe širom sveta: Od vezivanja za drveće do šatora

06.12.2021 08:27

“Ne rudarenju u našoj zemlji” bila je jedna od poruka demonstranata na dva različita kontinenta prvog vikenda decembra. Proteste za zaštitu životne sredine od Amerike, preko Srbije, Albanije, do Afrike obeležile su blokade puteva, improvizovani kampovi, šumske kućice. Neki od njih su trajali 35 dana. Demonstranti u Srbiji odlučili su se za blokadu puteva u prestonici i desetinama drugih gradova i 4. decembra, a kako su najavili, ukoliko vlasti ne ispune zahteve, svaka sledeća blokada trajaće sat vremena duže. Zahtevi su povlačenje izmena dva zakona za koje tvrde da pogoduju interesima stranih kompanija, prvenstveno međunarodnoj rudarskoj kompaniji “Rio Tinto” koja je zainteresovana za eksploataciju rude u zapadnoj Srbiji. Vlasti ove zahteve odbacuju, a kompanija uverava da će poštovati najviše standarde. Na 13.000 kilometara udaljenoj plaži u Južnoafričkoj Republici dan kasnije demonstranti su se usprotivili planovima za eksploataciju nafte druge multinacionalne kompanije. “Apsolutno je užasno što oni uopšte razmišljaju o tome”, rekao je 5. decembra agenciji Reuters Kas Vilson, jedan od demonstranata na protestu na plaži u Južnoafričkoj republici zbog planova kompanije “Royal Dutch Shell”. Ta kompanija najavila je istraživanje nafte na divljem delu istočne obale ove zemlje za koje ekološki aktivisti smatraju da će ugroziti morski životinjski svet. Protest na plaži u Južnoafričkoj Republici Toloza Mzobe, 62-godišinja ribarica iz Južnoafričke Republike, rekla je u decembru reporteru Reutersa da meštani neće moći da ulove ribu ukoliko se planovi “Royal Dutch Shell” ostvare. „Šta ćemo da jedemo?“, upitala je. Južnoafrički sud je 3. decembra odbacio zahtev koji su podneli ekolozi da se zaustavi ovo istraživanje nafte odbacivši kao nedokazan argument da bi to nanelo „nepopravljivu štetu“ morskom okruženju. Zahtev su, između ostalog, podneli predstavnici međunarodne organizacije Greenpeace Afrika i lokalni ribari. Nakon ove odluke, najmanje hiljadu demonstranata okupilo se 5. decembra na plaži u blizini mesta Port Edvard na jugoistoku zemlje. Demonstracije su održane i na plaži u gradu Cape Town. Spomenuta Divlja obala je retko netaknuto utočište za divlje životinje u zemlji, a predstavlja i turističku atrakciju. Nekoliko protesta i online peticija organizovani su i ranije protiv istraživanja ove kompanije koja, kako demonstranti tvrde, podrazumevaju korišćenje snažnih podmornih udara s broda kako bi se istražilo zemljište ispod mora. Meštani strahuju da će ovakvo miniranje sprovedeno na preko 6.000 kvadratnih kilometara ubiti ili uplašiti ribu od koje žive. Zvaničnici kompanije “Royal Dutch Shell” saoštili su u decembru da imaju odobrenje za planirano istraživanje i da će ono značajno doprineti energetskoj bezbednosti Južnoafričke Republike ako se pronađu resursi. Međunarodna kampanja i kajak protest za reku u Albaniji Albanska ministarka životne sredine Mirela Kumbaro objavila je u decembru da su se vlada i tri ekološke organizacije dogovorile o „modelu održivog razvoja“ za reku Vjosu pre nego što bude proglašena nacionalnim parkom. Ipak, pojedine ekološke organizacije tvrde drugačije, da dogovor nije postignut. Dvadeset ekoloških organizacija pozvalo je ranije albansku vladu da reku Vjosu u toj zemlji proglasi nacionalnim parkom. Vjosa je poslednja divlja reka u Evropi, što znači da je u velikoj meri netaknuta. Duga je preko 300 kilometara i teče od Grčke preko Albanije u Jadransko more. Delovi reke koji protiču kroz Grčku zovu se Aos, a u Albaniji se zove Vjosa. Međutim, najavljen je projekat izgradnje 30 hidroelektrana za koje lokalno stanovništvo i nevladine organizacije tvrde da će poplaviti određene delove reke, a druge ostaviti potpuno suvim, te potpuno promeniti ovo područje. Međunarodna kampanja za zaštitu ove reke traje već pet godina, a u kampanju se, između ostalih, uključio i holivudski glumac Leonardo Di Kaprio. On je u martu na društvenoj mreži Instagram pozvao na potpisivanje peticije za zaštitu reke. „Reke i potoci koji su pritoke Vjose dom su za više od 1.100 vrsta divljih životinja, od kojih su mnoge ugrožene“, napisao je Di Kaprio. Kampanja na društvenim mrežama vodi se pod sloganom i haštagom #vjosanationalparknow („Vjosa nacionalni park sada“). Jedan od neobičnih protesta organizovali su kajakaši 2016. godine. Protest je trajao 35 dana, a počeo u Sloveniji. Završen je na reci Vjosa u Albaniji, a organizovan je zbog planova za izgradnju hidroelekrana na rekama u šest balkanskih zemalja. Kampanju za zaštitu ove reke podržale su i međunarodne organizacije kao što su Rivervatch, Vestland International Europe, International Rivers. Oko 776 albanskih i međunarodnih naučnika je 2020. potpisalo peticiju tražeći od vlasti da zaustave izgradnju na njoj. Premijer Albanije Edi Rama izjavio je u aprilu, kako su mediji preneli, da se na reci Vjosi neće graditi hidroelektrane rekavši da je ona proglašena zaštićenim područjem. Međutim, ekološki aktivisti tvrde da je reka, prema sadašnjim propisima, samo minimalno zaštićena i da je potrebno proglasiti to područje nacionalnim parkom kako bi se osiguralo da se na njoj neće graditi. Naime, albanski zakon koji se odnosi na zaštićena područja pravi razliku između „zaštićenih predela” i „nacionalnih parkova”. Hidroelektrane se i dalje mogu graditi u zaštićenom predelu, ali ne i u nacionalnom parku. Otpor iz kućica na drveću u Nemačkoj Više aktivista za zaštitu životne sredine vezalo se lancima za debla drveća ili se zatvorilo u kućice na drveću u znak protesta protiv planova za proširenje jednog od najvećih evropskih rudnika, glasio je izveštaj nemačkog medija Dojče vele 2018. godine iz šume Hambah u zapadnoj Nemačkoj. Hiljade demonstranata protestovalo je te godine kako bi zaštitilo više hiljada godina staru šumu od seče. Demonstranti su počeli da okupiraju ovo područje 2012, a neki su se nastanili u kućama na drvetu. Policija je 2018. u akciji uklonila oko 86 kućica na drveću. Nemački energetski gigant RWE koji upravlja rudnikom lignita kupio je zemlju na kojoj se nalazi Hambah šuma 1970-ih, ali od kompanije se tražilo da čuva šumu što je duže moguće. Ipak, krčenje drveća je dozvoljeno kada se smatra da je to neophodno za rudarske operacije. Kompanija je 2018. tvrdila da je uklanjanje šume neophodno da bi se zadovoljile energetske potrebe Nemačke. Prema izveštaju Dojče vele iz septembra, trenutno nema daljih planova za krčenje šume. Švedska aktivistkinja za zaštitu životne sredine Greta Tunberg posetila je 2019. rudnik Hambah u znak protesta zbog ugrožavanja šume. Nemački sud je 2021. presudio da su vlasti postupile protivzakonito uklanjanjem kućica na drveću aktivista iz šume Hambah. Presuda je usledila nakon što je jedan bivši „stanovnik drveća“ uložio žalbu. Ipak, ova presuda nije pravosnažna, a sve strane imaju pravo žalbe. U šatorima i na konjima protiv naftnog projekta u SAD-u Lokalno indijansko pleme Standing Rock Sioux i ekološki aktivisti postavili su 2016. kampove kako bi pokušali da blokiraju naftni projekat u državi Severna Dakota u SAD-u. Naime, velika teksaška kompanija „Energy Transfer Partners“ počela je da gradi oko 3,7 milijardi dolara vredan naftovod DAPL (Dakota Access Pipeline) koji bi transportovao sirovu naftu do mesta u blizini Čikaga. Protivnici DAPL-a tvrdili su da projekat ugrožava zemlju i sveta mesta domorodaca i da bi mogao da zagadi njihovo snabdevanje vodom iz reke Misuri, koja je najduža reka u Severnoj Americi. Na prvom protestnom skupu, predstavnici indijanskih lokalnih plemena jahali su na konju. Lokalna vlast je tada reagovala slanjem visoko militarizovanih pripadnika policije koji su koristili i suzavac kako bi sprečili demonstrante da blokiraju izgradnju. Kompanija je tada povodom protesta saopštila, kako je preneo britanski Guardian, da bi privremena zabrana gradnje naftovoda imala „razorne kratkoročne i dugoročne posledice“. Kompanija je takođe ranije ukazala na „pretnje i napade“ počinjene nad njenim zaposlenima. Kompanija je povodom tvrdnji da projekat ugrožava životnu sredinu saopštila da su cevovodi najbezbedniji i najefikasniji metod transporta nafte. Pred Vrhovnim sudom Severne Dakote i dalje se vodi pravna bitka oko pristupa hiljadama dokumenata u vezi sa projektom DAPL-a i kompanijom koja je nadgledala bezbednost tokom izgradnje. Dokumenta se odnose na to da li je kompanija nelegalno poslovala bez dozvole u Severnoj Dakoti dok je gasovod bio u izgradnji 2016. i 2017. godine. Meštani i dalje vode pravnu bitku protiv naftovoda koji je 2017. pušten u rad tvrdeći da ugrožava reku Misuri. Administracija predsednika SAD Džo Bajdena radi na analizi uticaja projekta na životnu sredinu. Protesti u Srbiji: Zbog vazduha, buke i zakona Na protestu 2019. u Boru, na istoku Srbije, jedan od demonstanata se pojavio sa gas maskom. Od dolaska kineske kompanije Ziđin i preuzimanja rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor krajem 2018. godine i povećanja proizvodnje, građani se žale na povećanje zagađenja vazduha. Kompanija Ziđin, inače, učestvuje u istraživanju i eksploataciji rude bakra, zlata i drugih minerala u tom mestu. Učesnici protesta su tada naveli da merne stanice u tom mestu beleže zagađenje više desetina puta veće od dozvoljenog, posebno koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu. Gradonačenik Bora Aleksandar Milikić najavio je 2020. da će, ako se zagađenje nastavi, podneti krivičnu prijavu protiv Ziđina. Predstavnici Ziđina su tvrdili da je problem zagađenja nasleđen iz ranijeg perioda, kao i da će „održavati tesnu saradnju sa akcionarima, Vladom Srbije i lokalnom zajednicom“. Sud je do sada Ziđinu izrekao više novčanih kazni zbog zagađenja. Više protesta zbog zagađenja vazduha organizovano je 2020. i 2021. u prestonici Srbije Beogradu. Povod za proteste bio je, između ostalog, podatak aplikacije za merenje kvaliteta vazduha "AirVisual" koji je više puta svrstao Beograd među deset najzagađenijih gradova sveta. Iz Ministarstva zaštite životne sredine su u aprilu, kao odgovor na jedan od ekoloških protesta, najavili "do sada najveća ulaganja u ovu oblast, što će u značajnoj meri promeniti ekološku sliku Srbije". Zbog buke, mirisa i potencijalno otrovnih gasova organizovan je još 2015. godine protest u Srbobranu, na severu Srbije. Građani Srbobrana bili su nezadovoljni zbog početka radova bušenja Naftne industrije Srbije (NIS) za koje tvrde da su se odvijale na svega deset metara od prvih kuća u toj opštini. NIS, u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta, tada je saopštila da poštuje sve bezbednosne procedure i maksimalno se trudi da u toku izvođenja radova ne remeti svakodnevni život i rad meštana. O problemima sa ovom kompanijom govorili su 2020. i pojedini meštani sela Šupljak, u na severu Vojvodine, navodeći da ih radnici NIS-a obilaze tražeći u zakup zemljište zbog budućih probnih bušenja nafte na tom području. Jedan od problema u vezi sa projektom je taj što se Šupljak (mađ. Ludaš) nalazi 10 kilometara od Subotice, na zapadnoj obali Ludaškog jezera koje je deo posebnog ptičjeg rezervata, zaštićeno kao prirodno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju. Iz kompanije NIS su tada naveli da su u očuvanje zaštićenog područja uložena značajna sredstva. Poslednjih nedelja ekološki protesti u Srbiji radikalizovali su se odlukom organizatora da se blokiraju neke od najvažnijih saobraćajnica u zemlji. Protesti su usmereni na donošenje izmena Zakona o referendumu i Zakona o eksproprijaciji koji, prema mišljenju demonstranata, olakšavaju investitorima u Srbiji da oduzimaju privatno zemljište u kratkom roku. Na protestima se vrši pritisak na vlast da spreči međunarodnu rudarsku kompaniju „Rio Tinto“ da gradi rudnik i eksploatiše rudu jadarit u zapadnoj Srbiji. Iz kompanije „Rio Tinto“ uveravaju da će rudnik graditi u skladu sa standardima, negirajući kritike. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, ipak, priznao 4. decembra određene nedostatke Zakona o eksproprijaciji i najavio je nove izmene. ... ceo tekst

Međunarodni aktivisti: Ujgur priveden u Srbiji 'za sad bez rizika' od ekstradicije u Kinu

06.12.2021 05:24

Ujgur Kahar Hejtem (Qahar Heytem - Kaehar Haitamu), koji je 2. decembra priveden na aerodromu u Beogradu, trenutno nije u riziku od ekstradicije u Kinu, objavila je međunarodna nevladina organizacija Safeguard Defenders na Tviteru 6. decembra. Advokati koji sarađuju sa lokalnim nevladinim Beogradskim centrom za ljudska prava i zastupaju Hejtema u Srbiji, potvrdili su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su razgovarali sa njim, da se Hejtem oseća dobro i da nije prijavio nikakve probleme. Prema rečima advokata, postupanje prema Hejtemu je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, a njegov trenutni status je da mu je "ograničena sloboda kretanja". Kako je navedeno iz Beogradskog centra za ljudska prava, prema Hejtemu se postupa u skladu sa zakonom u Srbiji, on ima pravo na tužbu, a advokati će dalje proučiti slučaj i raditi na pružanju adekvatne pravne pomoći. Hejtem, poreklom Ujgur, pripadnik je muslimanske manjine iz kineske pokrajine Sinđijang koja je pod represijom vlasti u Pekingu. Kako navodi porodica, ovaj 40-godišnjak je pre deset godina izbegao iz Sinđijanga u Tursku, gde radi kao nastavnik i ima troje dece. Zašto se 2. decembra uputio ka Evropi, nije poznato Radiju Slobodna Evropa (RSE). Uz informaciju da je on 2. decembra priveden na beogradskom aerodromu i da od tada nema komunikaciju sa njim, Hejtemova supruga se proteklih dana za pomoć obratila međunarodnim aktivistima za ljudska prava iz organizacije Safeguard Defenders. Ta organizacija radi na zaštiti ljudskih prava u Aziji, u sredinama koje su "među najneprijateljskijim". Safeguard Defenders je potom u kontakt sa nevladinom organizacijom na lokalu - Beogradskim centrom za ljudska prava, koja je radila na lociranju Hejtema u Srbiji i sada vodi njegov slučaj. Ujguri su, zajedno sa ostalim muslimanskim manjinama, poput Kazahstanaca ili Kirgistanaca, postali meta kineskih vlasti za odvođenje u "kampove za prevaspitavanje", jer se smatra da njihova religija predstavlja pretnju za kinesku državu i komunizam. Za razliku od država Evropske unije, koje Kinu osuđuju za kršenje ljudskih prava Ujgura, Srbija je na međunarodnoj sceni stala uz zvanični Peking koji navode o torturi Ujgura negira. Vlasti Srbije – policija i ministarstva pravde i spoljnih poslova, nisu odgovorile na upite Radija Slobodna Evropa (RSE) o detaljima zadržavanja Kahara Hejtema na beogradskom aerodromu i da li postoje zahtevi za ekstradiciju ili deportaciju u Kinu ili neku drugu državu. Na upit RSE nije odgovorila ni ambasada Kine u Beogradu. Ujguri u Kini: Represija koju Peking negira Sinđijang je teritorijalno najveća kineska autonomna pokrajina. Međutim, ima slabu stopu naseljenosti u odnosu na neke druge kineske regije. U njoj živi oko 25 miliona ljudi, a više od polovine su pretežno muslimanske etničke manjinske grupe. Najveća su turkijski narod Ujguri, koji pokrajinu nazivaju Istočni Turkistan. Ujguri su jezikom i kulturom bliži narodima centralne Azije nego Han Kinezima, najdominantnijoj etničkoj grupi u Kini. Poslednjih decenija milioni Han Kineza doselili su se u Sinđijang, što je dovelo do rasta etničkih tenzija, ali i ekonomskog isključivanja Ujgura. Povremeni sukobi traju od 1990. godine, a najveći do sada bio je 2009. godine u gradu Urumći, gde je u uličnim obračunima poginulo oko 200 ljudi. Kineski progon ujgurske manjine u Sinđijangu eskalirao je poslednjih godina. Smatra se da je više od jednog miliona ljudi zatočeno u logorima za rad, a postoje sve brojniji dokazi o programima prevaspitavanja, ograničenjima verskih i kulturnih sloboda, programima prisilnog rada, masovnom nadzoru i prisilnoj sterilizaciji žena. Pitanje kampova u Sinđijangu pokrenuto je u Ujedinjenim nacijama (UN) avgusta 2018. godine. Komitet UN za eliminaciju rasne diskriminacije preneo je saznanja da je oko milion Ujgura pritvoreno u "tajnim kampovima za političku indoktrinaciju". Više tajnih dokumenata kineske vlade koji su dospeli u javnost, kao i izveštaja međunarodnih organizacija i svedočenja otkrili su represivno delovanje kineskih vlasti unutar kampova. Međunarodni izveštaji su otkrili i da su hiljade pripadnika Ujgura prebačeni na rad u fabrikama širom Kine, u uslovima koji "snažno sugerišu na prisilni rad". Peking negira zlostavljanje Ujgura i drugih manjina u Sinđijangu, uz navode da pruža "stručno osposobljavanje radi otklanjanja islamističkog ekstremizma i separatizma i da podučava novim veštinama". Utočište u Turskoj pod znakom pitanja Turska je dugo otvarala vrata Ujgurima koji su bežali iz Kine i zvanično se usprotivila njihovom zlostavljanju. Procenjuje se da je u Turskoj 50.000 ujgurskih izbeglica. Njima je Turska izdavala privremene ili trajne boravišne dozvole, ali prema pisanju svetskih medija, od 2014. godine kada je bio veliki izbeglički talas Ujgura iz Kine, mnogi imaju problema sa dobijanjem boravišnih dozvola. Dok je Turska dugo na međunarodnoj sceni bila branilac Ujgura, odnedavno ćuti o tom problemu u želji da sačuva dobre ekonomske odnose sa Pekingom, pisala je agencija Frans pres u aprilu ove godine. Kineska kupovina šutnje turskih vlasti o hapšenjima Ujgura Turska pozvala ambasadora Kine na razgovor zbog Ujgura Britanski Gardijan je naveo da se Ankara približila Pekingu i da je pomagala u hvatanju ili ispitivanju Ujgura koje su kineske vlasti optužile za terorizam. Iako odbija da Ujgure direktno vrati u Kinu, Turska je optužena da ih je poslala u treću zemlju, poput Tadžikistana, gde je izručenje Kini lakše. Peking ratifikovao ugovor o ekstradiciji Ujgura s Turskom Sporazum o ekstradiciji Turska i Kina potpisali su 2017. godine, ali on od tad nije stupio na snagu. Peking je taj sporazum ratifikovao u decembru 2020. godine, a Turska je suočena sa snažnom opozicijom u parlamentu koja se bori da sporazum ne bude ratifikovan. Početkom 2021. godine, protiv sporazuma u Turskoj su protestovali Ujguri i aktivisti za ljudska prava. Pozivali su parlament da ga ne ratifikuje i da spreči da taj dokument "postane instrument progona" ujgurskih izbeglica. Srbija podržava Kinu, uprkos osudama EU Srbija je 2020. godine podržala deklaraciju kojom se kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u kineskoj pokrajini Sinđijang (Xinjiang) definiše kao "borba protiv terorizma i ekstremizma". Podrškom deklaraciji, Srbija se našla naspram država Evrope i sveta koje najoštrije osuđuju kinesku kampanju represije nad muslimanskom manjinom Ujguri, a pre svega masovna pritvaranja ovih ljudi u takozvanim "kampovima za političko prevaspitavanje". Iz Svetskog kongresa Ujgura traže da EU izvrši pritisak na Srbiju U dokumentu se, pored ostalog, navodi da je Kina "reagujući na pretnje terorizmom, separatizmom i ekstremizmom koji su naneli ogromnu štetu svim etničkim grupama u Sinđijangu, preduzela niz mera u skladu sa zakonom radi zaštite njihovih ljudskih prava". Od ukupno 46 potpisnica, Srbija je jedina država koja teži članstvu u EU, a koja je podržala politiku i poteze Kine u Sinđijangu. U reakciji iz Brisela, tada je izraženo očekivanje da će se Srbija ponašati u skladu sa onim na šta se obavezala – da će uskladiti svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom Evropske unije. Na Zapadu glasni stavovi o 'genocidu nad Ujgurima' Početkom 2021. godine, tadašnji državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Majk Pompeo izjavio je da je Kina počinila genocid i zločin protiv čovečnosti nad muslimanskim Ujgurima i etničkim manjinama u Sinđijangu. Izjava Pompea, koji je funkciju američkog državnog sekretara vršio za vreme predsednika Donalda Trampa, data je 19. januara - samo dan pre nego što će na mesto predsednika stupiti Džo Bajden. Biden: Posljedice po Kinu zbog kršenja ljudskih prava Papa Franjo prvi put o Ujgurima, nazivao ih 'progonjenim' narodom Pompeo je rekao je da su SAD dokumentovale kineske akcije u Sinđijangu od marta 2017. godine, a da su lokalne kineske vlasti pojačale kampanju represije protiv Ujgura i pripadnika drugih etničkih i verskih manjina, uključujući etničke Kazahstance i Kirgize. Pompeo je izjavio da je "nakon pažljivog ispitivanja dostupnih činjenica" utvrdio da je Kina pod vođstvom i kontrolom Kineske komunističke partije, počinila zločine protiv čovečnosti i genocid. "Uveren sam da se taj genocid i dalje dešava i da svet svedoči kineskom sistematskom pokušaju istrebljenja Ujgura", rekao je Pompeo. Kina je njegove reči nazvala "nečuvenim lažima". Stav Pompea o genocidu nad Ujgurima potvrdio je i njegov naslednik – aktuelni državni sekretar SAD Entoni Blinken. Britanski parlament usvojio je u aprilu 2021. deklaraciju kojom se proglašava da kineska politika nad Ujgurima predstavlja genocid i zločine protiv čovečnosti. U deklaraciji, koja ne primorava britansku vladu na delovanje, poslanici su ocenili da su u tretmanu nad Ujgurima primećeni svi elementi genocida – namera da se u potpunosti ili delimično uništi nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa. Kao odgovor, ambasada Kine u Velikoj Britaniji optužila je poslanike da su "izmislili" navode iz deklaracije "sa ciljem da diskredituju i napadnu" zvanični Peking. Kanadski parlament je u februaru 2021. godine takođe usvojio dokument koji postupanje Kine prema Ujgurima tretira kao genocid. Kanadski parlament postupke Kine prema Ujgurima proglasio genocidom Kritike Kini upućivala je više puta i Evropska unija. "Ostajemo ozbiljno zabrinuti zbog postojanja velike mreže kampova za političko prevaspitavanje, širokog nadzora i sistemskog ograničavanja slobode veroispovesti ili uverenja Ujgura i drugih manjina u Sinđijangu, kao i zbog izveštaja o prinudnom radu", stav je Evropske unije iz odgovora za RSE u julu 2020. godine. Evropska unija, Velika Britanija, Kanada i SAD su u martu ove godine uvele i koordinisane sankcije protiv zvaničnika u Kini zbog kršenja ljudskih prava u Sinđijangu. U oktobru 2021. godine, više od 40 uglavnom zapadnih država, kritikovalo je Kinu pred Ujedinjenim nacijama zbog represije nad Ujgurima u Sinđijangu. ... ceo tekst

Beograd kao spas za boksere iz Avganistana

06.12.2021 05:01

Devet avganistanskih boksera, trener i najviši zvaničnik saveza, ostali su u Srbiji nakon završetka Svetskog prvenstva održanom u Beogradu početkom novembra, jer se boje da bi mogli da se suoče sa osvetom Talibana ako se vrate kući. Montaža: Ana Toader... ceo tekst

Širom Srbije blokiran saobraćaj, Vučić najavljuje moguće izmene Zakona

04.12.2021 09:39

Drugu subotu zaredom građani u Srbiji blokirali su saobraćajnice širom zemlje zbog usvajanja izmena Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu. Za razliku od prethodne subote, ovoga puta nije bilo policijskih kordona. Međutim, događali su se sporadični incidenti koje su zabeležile i kamere RSE. Snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Stanko Milovanović... ceo tekst

Protest u Novom Sadu

04.12.2021 04:31

U Novom Sadu je izbila tuča između demonstranata i manjeg broja mladića koji su bacali kamenice na okupljene. Incedenata je bilo i kod zgrade u kojoj je sedište Pokreta socijalista, čiji je lider ministar policije Aleksandar Vulin. Te trenutke zabeležio je i reporter RSE.... ceo tekst

JEDAN RADIO. SVE OD MUZIKE!

Podrška od strane


Radio Košava najpoznatiji je radijski brend u Srbiji.


RadioKosava.rs
emituje sve vrste hitova, uz kratke govorne segmente koji su zabavni i sadržajni.

U etru je duže od dve decenije, a godinama unazad je najslušanija online radio stanica u Beogradu i Srbiji. Veliki deo radijske slušalačke publike na prvo mesto svog ličnog izbora pozicionira upravo ovu radio stanicu.


Zvaničan početak radio Košave bio je 22. jula 1994. godine u 18:00 časova!


Sa sloganom "Jedan radio. Sve od muzike!" radio Košava svakog dana potvrđuje svoju lidersku poziciju zadajući standarde u kreiranju sadržaja i velikom izboru muzike kao osnovne vrednosti radija kao medija.



Radio Košava prihvata odgovornost i zaštitu životne sredine.



Odgovornost za životnu sredinu znači da postoji sve veća potreba za dobijanje energije iz obnovljivih izvora.

Radio Košava u potpunosti koristi energiju iz obnovljivih izvora za napajanje servera u svom data centru.

Energija stvorena vazduhom sa ekološkog stanovišta smatra se jednim od najčistijih oblika proizvodnje električne energije.

Radio Košava želi da koristi ove mere kako bi promovisala energetski efikasnu upotrebu interneta.
Loading the player...